Tajne na našim usnama

...

..

.

- Vejn : „Hej.“

- Endži : „Ćao.“

- Vejn : „Šta ima kod tebe ?“

- Endži : „Zašto si me zvao da dođem ovdje ?“

Zašto ?

Možda zato što zvijezde su se poravnale u prokletu perfektnu ravan po prvi put u posljednjih bog-će-znati-koliko-već-godina,a to naravno znači da mi je Venera naklonjena jer u podznaku plačipička sam,i sve to vodi do zaključka da.. Opet se preseravam.

Zvao sam te jer sam okoreli mazohista koji uživa da bude zdrobljen tvojim odbijanjem.

- Vejn : „Kao po običaju opet prelaziš pravo na stvar. Pa..iskreno,ništa posebno. Samo sam htio da malo porazgovaramo.“

- Endži : „Ma da,kako da ne. Razgovor,ha ? A o čemu bi ti,molim te,da razgovaramo ?“

Klasika pravo iz knjige klišea. I sama već dobro znaš zašto si ovdje,nema potrebe da izigravaš kučku.

Kučko!

- Vejn : „O čemu god hoćeš ? Meni svejedno je. Koledž,vrijeme.. Ili možda neko dijarejsko proseravanje o životu, ili.. Ee,sjetih se. Noćas je onaj koncert o kojem sam Dženi još onomad pričao,sjećaš se ?“

Čitaj koncert o kom sam pred Dženi balavio poput klinca koji po prvi put umočio je svog visuljka. Hehe.

- Endži : „Da,naravno da se sjećam. Tako si odvratan bio. Nego..i dalje slušaš to sranje ? Mislila sam da si prerastao tu muziko već jednom. Zaboga, ne podsjeća li te ta glupost na nas ?“

Uvijek.

- Vejn : „Ma ja to tek onako..znaš. Ne maštam više o tome. Ti snovi o muzici davno su već umrli. Rekao bih nažalost,ali..“

Prećutaću.

- Endži : „Vejn!.. Opet ti i muzika. Pa odrasti već jednom pobogu. Imaš već dvadeset dvije godine a i dalje si tako..ne znam. Baš si dijete. Nego..nisi mi odgovorio ?“

Odrasla si,da. Sada si tako velika,zar ne ? Sa svojih metar i ne-želim-da-više-rasteš-jer-si-mi-preslatka-takva-kada-zagrlim-te. Da,odrasla si. Jesam li ja u djetinjstvu tvome ?

- Vejn : „Da.“

- Endži : „Šta da,Vejn ?“

Da,hoću da te grlim,hoću da imam te i ljubim,i da noću u tebe prodirem,i da besomučno jebem te,jebeno ginem za tobom,I dodirom tvojim,prokletnice prokleta..ah,ona o večerašnjem koncertu..

Jebiga.

- Vejn : “Da – odgovor na tvoje pitanje – da.”

- Endži : “Podsjeća te ? Čovječe Vejn, pa ti stvarno jesi mazohista..”

Zašto se praviš kao da to nisi od prije već znala ?

- Endži : “Reci mi..prolazi li te sve ovo po malo ?”

Mazohista - kako to zapravo zvuči odvratno; mislim da mi je oduvijek bila odvratna riječ,ali sada kada napustila je tvoje usne.. Ne,ja ne volim ovu bol koju nosi tvoje ne voljenje mene. Čak ni privrženost neku posebnu ne osjećam. Ali opet..mazohista.

Možda mogli bi da smisle neku novu riječ da opiše ovo stanje svijesti i tijela. Ah,da – već su je smislili. Patetika.

‘Beš mu lebac.

- Endži : “Vejn,izvini ako ti je zasmetalo što ovako sam direktna,nije mi bila namjera,samo sam htjela..”

Ti si još tu.

- Vejn : “Nemoj da uopšte lomiš glavu oko toga,samo su mi misli malo odlutale. Znaš ti mene. Šta si ono bješe pitala ?”

– Endži : “Prolazili te sve..pa, ovo ?”

Ovo – obična riječ koja u ovakvoj rečeničnoj konstrukciji za cilj ima da označi žrtvu koju treba ubiti. Najčešći izbor hladnog oružja jeste..boca alkoholnog pića. Preporučuje se dupli viski,naravno jelte,hladan. U slučaju da alkohol zakaže,ne treba da paničite – postoje I druga raznorazna pomagala.

Dakle,da pređem na pitanje koje zapravo sve interesuje:

Da li sam ubio ONO ?

- Vejn : “Mislim da ne želiš da čuješ odgovor na to.”

- Endži : “Želim!”

Rekoh ja fino da sve interesuje odgovor,ali.. Ti već znaš. Oduvijek si znala. Godinama. Ja nisam ubica.

- Vejn : “Da budem iskren – ne. Ne prolazi me. Samo eto..ne mogu više da budem sam. Predugo je vremena prošlo. Bijedno se osjećam.”

Ja sam stvaralac. Ja sam kukavica.

- Endži : “Znači tačno je. Rekoše mi. Imaš novu curu. Sa srećom.”

Pogledaj me,zar stvarno djelujem ti srećno ?

- Vejn : “Nije kao da mi je bilo u planu da ušetam u vezu,već.. Prosto,desilo se.”

- Endži : “ Znam li je ? Koliko ste već zajedno ? Hajde Vejn,pričaj mi,hvali se malo!”

Čime da hvalim se ? Time što iste greške iz korijenja ponavljam ? Neka hvala.

- Vejn : “Nismo dugo zajedno,možda tek nekih desetak dana. Manje – više. Ne pamtim datume. Znaš koliko sam očajan kada su ti prokleti brojevi u pitanju.”

Drugi decembar hiljadu devetsto devedeset četvrte.

- Endži : “Pa kakva si ti budala čovječe. Pamti datume idiote jedan,pamti datume!”

- Vejn : “Ma ne mogu time da zamaram se. Zapravo i ne želim. Stvarno,ko je još toliko lud da bilježi datume prolaznosti ? Huh ?”

- Endži : “Vejn..ne seri. Ne mogu te slušati takvog,samo..Batali,okej ?”

Nekada ovakvog ljubila si me.

Nedostaješ. Tvoj glas. Male tvoje plave oči. Sitne usne. Ukus tvoje kože. Miris kose dok rukom kroz nju prolazim. Smijeh. Uvrede. Riječ. Dodir. Nedostaješ.

- Vejn : “Znaš,nisam siguran šta radim. Imam osjećaj da opet srljam u ista ona

govna. Nemam više snage..”

..još od onomad. Šest godina unazad.

- Endži : “Jao,ćuti oćeš li ? STANI! Sve to sam već hiljadu puta čula,stani! Prestani da izigravaš žrtvu već jednom. Uostalom,nisi mi odgovorio. Kako se zove srećnica?”

- Vejn : “Meri En.”

- Endži : “Meri En ?”

Ne tjeraj me da izgovaram ime koje nije tvoje,Endži.

- Vejn : “Meri En Devenport.”

- Endži : “Meri sa našeg koledža ? Vejn,pobogu..Pa ona je jedna divna osoba,nemoj to da joj radiš.”

Zna da me nasmije. Umije da bude prgava. Bez dlake na jeziku,kao..Kao ti.

- Vejn : “Podsjeća na tebe.”

- Endži : “Znam. Primjetila sam.”

Kopija. Kopija. Kopija. Kopija. Kopija. Kopija. Kopija. Kopija. Kopija.

- Vejn : “Kažem ti,ne znam šta radim..”

- Endži : “Vejn,znam da mi nije mjesto ovdje,ali..Je l’ mogu da te savjetujem ? Probaj prvih par mjeseci,pruži joj šansu,možda iznenadiš se. U slučaju da shvatiš da to nije prava stvar,bolje da odmah prekineš to. Nema potrebe da sebe povrijeđuješ. Niti je ona to zaslužila.”

Ali ne shvataš.

- Vejn : “Ja već sada znam da to nije prava stvar,i da nećemo uspijeti..”

- Endži : “Kako si samo tako komplikovan ? Pa kako samo to sada možeš da znaš,molim te ?”

Ljubim je sa tvojim imenom na sopstvenim usnama. To nisu poljupci,to su vapaji za pomoć. Eto,znam.

- Vejn : “Eto,prosto znam.”

- Endži : “Pobogu,tako me nekada izbaciš iz takta..znaš?”

Pališ me kada si ljuta.

- Vejn : “Ništa novo zar ne ? Oduvijek je tako bilo sa nama.”

- Endži : “Nažalost,jeste.”

Svakako..i dalje me pališ.

- Endži : “Idete li noćas na taj koncert?”

- Vejn : “Idem.”

- Endži : “Vejn..Idete li ZAJEDNO noćac na koncert !?”

- Vejn : “Šta vičeš sada,rekoh ti..Idem.”

- Endži : “Šta se sada glupiraš majmune jedan ?”

Potiskujem. Navika. Loša navika.

- Vejn : “Pusti me. Još nisam navikao na množinu. Idemo,naravno. Mada..iskreno,ne ide mi se”

- Endži : “Zašto ne ?”

..ne ide mi se bez tebe.

- Vejn : “…”

Oduvijek sanjao sam kako na uho šapućem ti riječi naše omiljene pjesme,dok obmotavaš svoje ruke oko mene. Dokazujemo neki naš klinački bunt skačući uz ritam muzike koja dolazi sa bine,sve dok umor noge ne slomi nam. Ionako emotivno osakaćeni smo. Neka ide svijet! Imamo ovo ovdje i sada. Ovaj prostor. Ova muzika. Zamolio bih te za ples,ali na ne znam da plešem. Smijala bi se mom izmotavanju. A onda zarila bi svoje zube u meso moje donje usne. Želim te. I želiš me. Duboko. Mnogo dublje od fizičke veze i površnog seksa. Okean u tvojim očima mirna je luka za ovaj brod kojim upravljam. Želim tvoj um. Tvoje riječi. Pričaj mi. To religija je u koju slijepo kunem se poljupcima. Na zauvijek. Bože. Anđeli sveti. Preznoji se sa mnom. Speri grijehe sa nagog mi tijela. Dođavola. Želiš li me i dalje ? Čuješ li muziku što sa bine dopire ?

Jesi li za ples ?

- Endži : “Vejn..Mislim da je došlo vrijeme da se povučem iz tvoga života.”

Koga zavaravaš ? Davno si ti već otišla.

- Vejn : “Barem sa sobom budi iskrena. Davno si se ti povukla iz moga života. Vidi nas.. Sada samo smo kolege. Još gore,kolege smo u prolazu jebote.”

- Endži : “…”

..ćutiš ? Nisi za ples ?

- Vejn : “Uostalom,znaš da taj trenutak povlačenja nikada neće postojati. Bar ne za mene.”

- Endži : “Ali Vejn, MORA da postoji. To je sada.”

Zašto bježiš od Nas ?

- Vejn : “Ne,ne mora. Samo..bilo bi poželjno,zar ne?”

- Endži : “Eto vidiš,opet počinjemo. Vejn..ja ne mogu sve ovo opet. Prosto,vrijeme je. Pomiri se sa tim.”

- Vejn : “Ostani još malo,ajde. Da pričamo o bilo čemu drugom. Samo ostani.”

Nemoj da trčiš. Noge su mi polomljene. Ne mogu te stići. Nemoj da trčiš,molim te. Ne idi.

- Endži : “Ne želim Vejn,shvati već jednom!”

- Vejn : “Daj,pa to je samo par riječi sklopljenih u besmislenu rečenicu. Ostani.”

Ostani. Ukoričio sam sve te rečenice. Hoćeš da pročitaš ?

- Endži : “Vejn...Ne. Ne želim da budem razlog za bilo šta u tvome životu.”

Kasno je sada za takvu odluku.

- Vejn : “Zar ne misliš da je sada malo kasno za takvu odluku ?”

- Endži : “..ne želim da budem razlog za bilo šta u tvome životu,VIŠE!”

- Vejn : “Moje pitanje i dalje stoji. Zar ne misliš da je kasno za sve ovo sada ?”

- Endži : “Ne. Pravo je vrijeme.”

Ne. Glupo je vrijeme. Nikada nije postojalo gluplje vrijeme nego ovaj trenutak sada i ovdje dok izgovaraš te riječi. Samo ćuti. Želim da ljubim te. Ćuti! Želim da ljubim ti te varljive usne.

- Vejn : “…”

- Endži : “I Vejn..Samo još jedna stvar.”

Hajde. Pokori se žudnji. Slomi se.

- Vejn : “Da ?”

- Endži : “Ako bih mogla da te zamolim da Meri En ne sazna za sve što bilo je između nas. Ne znam koliko znaš,ali mi smo postale..pa,dobre drugarice. Stvarno ne bih voljela da rđava prošlost iskvari taj odnos.”

Vas dvije zajedno. Za stolom. Čavrljate o kojekakvim glupostima. Ne zvuči li samo po sebi glupo ? Prošlost I sadašnjost za jednim stolom. Povraća mi se. Alkohol djeluje. Idiote.

- Vejn : “Ne brini. Neće saznati.”

Idiote.

- Endži : “Hvala..Ovaj,idem ja sada,pa..Čujemo se.”

Idiote.

- Vejn : “Da..Čujemo se. Zbogom”

Ne brini.

Neće saznati.

Niko neće saznati za tajne na našim usnama.

Draga moja.

Tvoj, Vejn.