Apogej

Daleko izvan, u svemiru; zvijezde jezde, ali čitav taj dezen koji se međusobno plete je prosto.. eto - bez veze.

Polako se gasi ona iskra koja tjera me da pišem..

..dišem.

..pa čak i postojim.

Brojim dane..

..sate.

..minute, do onog trena kada će bučne usne da zaćute.

Možda sam ovo i zaslužio -

mrzio sam ljude toliko da sam se otuđio od svijeta;

sada i da mogu vikat' u pomoć, čitav govor bi se pretvorio u

-

ništa;

uzalud je i kišobran kada je meteorska kiša ona na kojoj kisnem.

Sviće.

..sviće, i uskoro svi će napustiti usamljenost noći i otvoriti oči u potrazi za boljim danas,

sutra;

ali moja jutra su mračni kutak u ovom beskonačno hladnom svemiru:

-

apogej,

kao jedini odgovor ljudskom nemiru.